Настава ће у овој школској години трајати пет радних дана дуже да би се надокнадили часови изгубљени у току ванредног зимског распуста у фебруару због снега. То важи и за матуранте основних и средњих школа, мада многима не прија што је продужетком наставне године скраћено време које ће им бити на располагању за последње припреме пред завршни испит у осмолеткама, проверу знања и даровитости за упис у средње уметничке и школе за таленте, односно будућим бруцошима за полагање пријемних испита за упис на факултете. У школском календару само је трајање наставе продужено – први уписни рок ни за дан није одложен.

То значи да ће осмаци ићи у школу до 1. јуна, уместо до 25. маја и да ће они који желе да наставе школовање у музичким, балетским, математичким, филолошким или смеровима уметничких заната у средњим школама за таленте имати недељу дана за финалне припреме. Пријемни испити, пресудни за место у овим кућама знања, одржаће се од 8. до 10. јуна. Када напусте клупе осмолетки осмаке ће до завршног испита 18. и 19. јуна делити две недеље.

На наjдужи летњи распуст између завршетка средње школе и поласка на факултет први ће отићи гимназијалци, али не 18. него 25. маја, док први уписни рок на факултетима почиње 20. јуна. У међувремену средњошколци треба да припреме и одбране матурске радове, или положе стручну матуру, и спреме се за проверу знања без које не могу да упишу високе школе. Већину хвата паника због предстојећег матурског маратона који не слови без разлога за прекретницу на образовном путу. Збијен распоред обавеза је најчешћи изговор школараца за „скидање” матурских радова са интернета или преписивање на проверама знања.

– Годинама je иста прича која нема основа. Предвидели смо заједно са школским управама и директорима школа, уважавајући мишљење просветне струке, да буде довољно времена да се матуранти припреме за предстојеће испите. Све што је требало учињено је на време да би могли ваљано да се спреме и покажу што боље знање – сматра Жарко Обрадовић, министар просвете и науке.

Подсећа да су збирке задатака за припреме објављене благовремено, часови припремне наставе увелико трају, пробна мала матура је одржана...

– Прошлогодишње искуство нам показује да је више било нервозе на проби завршног испита него на завршном испиту. Не очекујем да ће ђаци лоше урадити тестове, а родитељи умеју да буду нервознији од деце. У средњим школама има места за све будуће прваке, а видећемо да ли ће се жеље осмака поклопити са резултатима које ће постићи. Има још месец дана до полагања мале матуре што је сасвим довољно времена да се обнови и утврди градиво за које се на основу резултата са пробне мале матуре показало да није довољно савладано – уверен је Обрадовић, који напомиње да нема места за трему и панику ни ђака ни родитеља.

Матуранте огледних образовних профила чека веома захтевна матурска провера за крај средњошколског образовања која тражи добро познавање посебно стручних предмета за све четири године школовања и зато им треба више времена, сматра Гордана Шафар, директорка Правно-пословне школе Београд.

– Добро је што професори не чекају крај наставе него од почетка четврте године припремају децу за полагање матуре. Али за матуранте је то ипак шок, па и за професоре због саме организације полагања јер се води рачуна о простору у којем ће се држати испит, паузама за ученике између полагања. За прву, другу и трећу годину продужетак наставе није проблем али за матуранте може бити, мада углавном они учећи за матурски припремају се и за пријемни на факултетима. На пример наши четвртаци који желе да студирају права као изборни предмет на матури одабрали су историју – каже Гордана Шафар.

Да ли ће недељу дана краће припреме утицати на успех основаца на пријемном и завршном испиту?

– Неће, не могу деца за седам дана све да науче. Припремна настава траје од почетка другог полугодишта, у појединим школама још од септембра. Деца која константно раде и вежбају не треба да брину, јер на испитима који им предстоје тражи се континуитет у раду, не бубање. На завршном тесту четвртина задатака биће из збирки, 25 одсто ће бити врло слични онима које су већ провежбали. Половину теста чиниће непознати задаци у којима се тражи владање градивом, не записивање напамет научених решења задатака. То што ће имати мање слободних дана може само добро да им дође, јер се неће опустити и неће губити ритам рада – закључује Снежана Кнежевић, директорка београдске ОШ „Владислав Рибникар”.