Унапредити наставу физичког васпитања
Танјуг
БЕОГРАД - Према најновијим показатељима Светске здравствене организације, недовољна физичка активност деце стављена је на прво место као ризик од појаве гојазности, поремећаја метаболизма, хипертензије, што јасно говори да морамо имати јасне системске мере за унапређивање наставе физичког васпитања и здравља деце.
Како је Тањугу рекао професор Факутета спорта и физичког васпитања Душан Митић, готово две трећине свих проблема са здрављем и болести проистичу из недовољне физичке активности, па би деца у Србији, поред три часа физичког васпитања, морала да имају могућност да вежбају практично сваког дана.
"Без сата редовне физичке активности не можемо да очекујемо да ће деца одрасти како треба", рекао је Митић и навео да је факутлет, у сарадњи са Друштвом педагога физичке културе, сачинио предлог мера за унапређивање наставе физичког васпитања.
Једна од мера је да покушамо да ревитализујемо допунску и додатну наставу физичког и функционисање секција, рекао је Митић, који је и члан Националног просветног савета, тела коме ће бити упућени предлози на разматрање.
Како је казао, једна од мера предвиђа враћање старог решења и наставника за слободно време ученика, као неког ко се не би бавио класичном наставом физичког васпитања, већ би се бринуо о организацији и понуди активности ученика у слободно време и викендом.
Према његовим речима, немамо, нажалост, стандарде када су у питању објекти, јер трећина школа нема фискултурну салу, а у Београду половина средњих школа нема салу.
С друге стране, озбиљно је питање како да сале које имамо, ту велику унвестицију, ставимо у функцију и викендом, лети и током зимског распуста, казао је Митић.
Треба успоставити и систем праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика на нивоу Републике, којих сада немамо, рекао је он.
Предлогом је предвиђено да наставу физичког васпитања у трећем и четвртом разреду основне школе релизују, уз учитеље, и наставници визичког васпитања.
"То су разреди када имамо последњу могућност да озбиљно утичемо на формирање моторике, јер то је веома сензитиван период развоја моторике и, ако то пропустимо, касније се не може надокнадити, са становишта стварања навика", рекао је Митић.
Он је навео да је садашњи систем спортских школских такмичења ван календара такмичења Министарства просвете и науке, што се мора променити.
Један од предлога је да се физичко врати и на факултете, рекао је Митић и подсетио да законодавац није спречио наставу физичког на високосколксим установама, али да није добро да остаје само у домену опредељења факултета.
"Преговарамо с министарствима да се за почетак физичко уведе као изборни предмет", рекао је Митић и навео да су Факултет спорта и Друштво педагога физичке културе добили задатак од Националног просветног савета да припреме системска решења, која треба да одобри Министарство просвете и науке, као поседња инстанца.

Образовни систем мора да повеже привреду и просвету

Блиц

Образовни систем какав тренутно постоји у Србији недовршен је, недефинисан и представља мешавину старог система, који је постојао до 2000. године, и новог, чија је изградња почела након тога. Систем образовања сада, како оцењују чланови Савета „Блица“ и министри Наше Владе, „није ни стари, ни нови“.

Чињеница је једино да, и уз све помаке учињене у последњих 12 година, он није усклађен с потребама српске привреде и друштва, да у већини случајева младе људе не оспособљава за живот у реалном свету, због чега они који се нарочито истичу своју шансу и даље најчешће траже у иностранству. А да би се то променило, према оценама чланова Савета „Блица“ и чланова Наше Владе, неопходна је коренита реформа, која би донела нову стратегију образовања, нове наставне планове и програме, стварање квалитетног наставног кадра, повезивање привреде и просвете, а све у циљу достизања стандарда модерне Европе и укључивања у европски образовни систем. Неопходно је, пре свега, искључити политику из тог процеса.

Србијанка Турајлић, професорка и министарка просвете у Нашој Влади, каже да се примена Болоње у српском образовном систему не може оцењивати јер је нисмо ни применили.

- Формално, на папиру, увели смо Болоњу, али ништа од тога нисмо применили. Одговорност за то је на свим министрима просвете откад смо потписали Болоњску декларацију. Писани су од тада неки полутачни извештаји за европске конференције о томе шта смо урадили, али нико се није бавио суштином онога што треба да се промени. Неке ствари јесу измењене, али нису дале много ефекта јер друга страна, односно власт, није обезбедила да те промене буду доследно спроведене. Садашњи систем није ни стари ни нови, него је нешто између. Као и у многим другим стварима, и у реформи образовања применили смо систем крени-стани, у којем се онда негде изгубимо - каже Србијанка Турајлић.

Задатак твораца система образовања је, према оцени Јована Комшића, социолога и члана Савета „Блица“, да направе систем који ће децу припремити да буду „равноправни учесници у конкурентском и компетитивном друштву у којем живе“.

- Деца данас уче напамет. Не развија се креативно размишљање и разумевање. Не добијамо грађане јер нема грађанина који не размишља. Правимо медиокритете који ће бити некритички, несамостални најамни радници приватних компанија, а у политичком смислу следбеници ауторитаризма - оцењује Комшић, који истиче да је посебно питање наставног кадра, који се тешко мења.

Први корак у том смеру је, према његовом мишљењу, ослобађање наставних програма од информација „пласираних са становишта о жртви сопственог народа и о кривици других народа“.

Други корак је усаглашавање система образовања с потребама привреде и друштва. Он се слаже да није лако бити флексибилан у доба великих технолошких промена и напретка, али верује да нешто може да се учини. - Добар је пример Техничког факултета у Новом Саду, који стално развија нове смерове, отвара одељења у складу с потребама локалних самоуправа - каже Комшић. Проблем је, међутим, како каже, у томе што често ни локалне самоуправе немају дугорочне стратегије привредног развоја.

С тим је сагласан и Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије у Београду и члан Савета „Блица“, који наводи да су у једном од најразвијенијих делова Кине позвали привреднике да направе планове и програме у складу с потребама привреде у наредном периоду.

- Код нас никоме то није пало на памет. А не постоји ни нека дугорочна привредна стратегија да бисмо знали да ли смо оријентисани на пољопривреду, туризам, тешку индустрију, па да се томе прилагоди и образовање - каже Огњановић.

Овакво стање, како каже, траје већ двадесетак година. Програми су застарели, а најдрастичнији су примери програма наставе информатике. Свуда у свету они се, како каже, мењају и усавршавају на неколико година, док су у Србији практично идентични у последње две деценије.

Огњановић нарочито истиче да је систем образовања по Болоњи уведен више формално него суштински.

- Основне студије су по квалитету у рангу студија на светским факултетима, али су докторске студије на много нижем нивоу.

Јован Комшић, као и професор Илија Вујачић, декан Факултета политичких наука и члан Савета „Блица“, виде, међутим, и позитивне стране Болоње. Ту, пре свега, мисле на укидање кампањског учења, јер су студенти приморани да искористе шансу за добијање бодова неопходних за упис наредне године. У Србији је, иначе, већ две деценије просек студирања око осам година. Примећен је, додуше, мањи помак у скраћивању трајања студија код студената који се школују по новом закону, са 7,84 на 7,69 година за четворогодишње факултете (подаци Београдског универзитета). Негативно је, међутим, то што је, према Вујачићевом мишљењу, изгубљена „дубина знања“, јер је ограничена количина литературе која се користи.

- Стари систем био је темељнији - примећује декан ФПН. Он, ипак, верује да је Србија на путу да дође до образовног система који гарантује да можемо да достигнемо европске стандарде.

TAНЈУГ

• 27.01.2012 05:15

  

  Данас је Савиндан

  Школе у Србији обележвају данас Савиндан, школску славу, у част Светог Саве - утемељивача образовања и првог српског архиепископа.

"ПОЛИТИКА"

Београд

Пријем поводом школске славе

Свечаност у Старом двору (Фото З. Кршљанин)

Традиционални пријем поводом школске славе Свети Сава уприличен је у Свечаној сали Старог двора за директоре свих београдских основних, средњих, музичких школа и школа за ученике са сметњама у развоју, али и сараднике и пословне партнере Секретаријата за образовање и представнике цркве.

Госте су дочекали Драган Ђилас, градоначелник, Жарко Обрадовић, министар просвете и науке, и Александар Антић, председник Скупштине града.

Градоначелник је честитао школску славу ученицима и просветним радницима и захвалио свима који раде и доприносе просветном систему Србије, улажу велики труд и боре се са изазовима које носи одрастање данашње деце.

– Трудимо се да колико можемо уложимо у образовање. Поносни смо на изградњу шест нових основних школа, уредили смо Земунску и Математичку гимназију... Подржали смо идеју да се свим ученицима обезбеде бесплатни уџбеници, а следеће године ће их чекати ормарићи у школама и прилика да један комплет књига носе кући, а други користе на настави и тако забораве на тешке торбе – истакао је Ђилас и објаснио да ова акција, реализована са Министарством просвете и науке, има и циљ да научи децу да чувају вредне ствари.

Градоначелник је захвалио и министру Обрадовићу на разумевању које је имао за градске пројекте претходних година и указао да је ова сарадња добар пример како заједно много тога може да се уради.

Школска слава обележава се на дан славе првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саве, који је пре осам векова утемељио Српску православну цркву и њено школство.

Љ. П.

објављено: 27.01.2012.

ТАНЈУГ

27.01.2012 12:34

Обележен Дан сећања на жртве холокауста

БЕОГРАД - Полагањем венаца данас је на Старом сајмишту одата почаст жртвама геноцида у Другом светском рату, уз поруку председника Србије Бориса Tадића да је Србија отворено и одговорно друштво, у којем нема места онима који угрожавају било кога само зато што је друге верске, националне, етничке или било које друге припадности.

На централној државној маниФестацији код споменика жртвама геноцида у Другом светском рату у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту, поводом Међународног дана сећања на жртве холокауста, венце су положили Tадић, у име Владе Србије министар културе инФормисања и инФормационог друштва Предраг Марковић, као и представници Града Београда, Амбасаде Израела и Чешке, представници СУБНОР-а.

Последње ажурирано петак, 27 јануар 2012 13:00 Опширније...