НИКО СА ПРИВАТНИХ НЕ ПОЛОЖИ МАСТЕР

ОД када на Економском факултету УБ постоје мастер студије, ниједан дипломац са приватног факултета није успео да положи пријемни. Тачније, био је један пре четири године - присећа се проф. др Боричић.
- Дођу нам са државних филолошких, правних, електротехничких и других факултета и положе пријемни за мастер, али за оне са приватних то је непремостива препрека, а пријави их се између 100 и 300. Сви би хтели ту своју диплому мало да "појачају" мастером са нашег факултета.

- Неких кадрова школујемо превише, а други су сасвим дефицитарни - каже, за "Новости", др Иван Дојчиновић, продекан за наставу Физичког факултета у Београду. - На тих 300 места у школама физику предају нестручни кадрови, јер се на конкурс не јављају физичари. На нашем факултету годишње дипломира до 50 студената, а потреба тржишта је знатно већа.

Зато он саветује будућим бруцошима да, пре него што одлуче шта ће да студирају, осим о жељама, размисле и о могућностима запошљавања.

Јер хиљаде правника, економиста и лекара чека годинама на евиденцији Националне службе запошљавања.

- Највише је дипломираних економиста, чак 9.512, и 5.729 правника - наводе у НСЗ. - На посао чека 2.194 лекара, 1.865 машинских инжењера, 1.289 стоматолога, 657 професора енглеског језика, 474 фармацеута и 220 историчара уметности.

Укупно је, према подацима НСЗ, 54.171 особа са факултетском дипломом без посла. У просеку, на запослење чекају годину и осам месеци. Најдуже чекају стоматолози, у просеку пет година.

Економисти су најбројнији, јер је и факултета који школују менаџере, економисте или банкаре убедљиво највише.

- Продукција је огромна, школује се много економских кадрова, али квалитетни увек нађу посао - каже проф. др Бранислав Боричић, будући декан Економског факултета у Београду. - Око 900 наших студената дипломира годишње, а запошљава се између 550 и 600.

А да понуда и потражња никако не могу да се поклопе, потврђује и Драган Ђукић, директор сектора за запошљавање НСЗ.

- Прилив менаџера далеко је већи него што је послодавцима потребно. Исти случај је и са учитељима, социолозима, историчарима уметности и још неким друштвеним профилима, као и лекарима и стоматолозима - процењује Ђукић. - Али зато никада немамо довољно електроинжењера, а посебно су тражени они са смера за софтверско инжењерство.

Најсвежији подаци Завода за статистику кажу да је током 2010. године факултет завршило 306 политиколога, 164 археолога, 1.706 правника и 330 новинара. Само у једној години добили смо и 107 дипломираних дизајнера медија у образовању, шта год да је тачно њихов посао.