ПОНОСНИ СМО ЧЛАНОВИ:

p3i3690

НАША НОВА ИЗДАЊА

унесите појам претраге:

РАДНО-ПРАВНА ЗАШТИТА

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Од следеће године без забране запошљавања у јавном сектору

Аутор: Маријана Авакумовићчетвртак, 31.01.2019. у 23:30
Са­мо у Кли­нич­ком цен­тру Ср­би­је недостаје 1.000 здравствених радника (Фото А. Васиљевић)

Забрана запошљавања у јавном сектору, која се примењује већ шесту годину, највероватније ће бити укинута крајем ове године. Планирано је да се од 2020. године примењује нови механизам запошљавања у целом јавном сектору, прeма такозваним кадровским плановима, незванично сазнаје „Политика”.

То значи да владина Комисија за давање сагласности за ново запошљавање неће више давати зелено светло за попуњавање сваког појединачног радног места. Убудуће ће само одобравати план запошљавања у одређеном државном органу. Служба која има потребу за попуњавањем одређеног броја радних места сачиниће план, који ће потом предати надлежном министарству, а оно потом затражити сагласност Владе Србије.

Кадровски планови су, иначе, раније постојали у министарствима и државним органима, што је значило прецизно планирање послова и броја потребних људи. Сада би они требало да се примењују на цео јавни сектор, то јест и на школе, болнице, домове здравља.

Укидање забране запошљавања једна је од тема о којима ће Бранко Ружић и Синиша Мали, министри државне управе и финансија, ових дана разговарати са мисијом Међународног монетарног фонда, која до 5. фебруара борави у Београду. На дневном реду је и начин запошљавања у јавном сектору и, наравно, платни разреди, који је требало да буду уведени ове године, али су одложени за наредну.

Мера забране пријема у радни однос у јавном сектору уведена је крајем 2013. и до сада је у договору са ММФ-ом у више наврата продужавана.

 

Ипак, то није значило и потпуну обуставу запошљавања у јавном сектору, јер су нови кадрови примани у радни однос тамо где се појавила потреба за тим. Потребно је било добро образложење и одобрење владине Комисије за давање сагласности за ново запошљавање.

Фискални савет је више пута у последње време упозоравао да је ову меру требало укинути 2015. године. Недавно су изашли и са препоруком да се током 2019. мора контролисано изаћи из мере забране запошљавања јер већ постоји мањак запослених у кључним деловима јавног сектора. Према њиховој анализи, у здравству недостаје 3.000 радника, а само у Клиничком центру Србије мањак је 1.000 запослених. Недовољно људи је запослено и у државној администрацији. У Пореској управи недостаје око 500 људи, а у инспекцијским службама око 300.

– Забрана запошљавања довела је до снажног смањења броја стално запослених, али је тај пад ублажен повећањем броја посредно ангажованих радника. Увођење забране запошљавања одмах је зауставило раст укупне запослености у државном сектору. Директна последица било је смањење броја стално запослених радника (на неодређено) и то за готово 36.000 људи у периоду 2014–2017. Тиме је укупна запосленост смањена за више од седам одсто, што је прилично велико смањење – наводи Фискални савет у „Мишљењу на Фискалну стратегију 2019–2021”.

Према њиховом мишљењу, предуго ослањање на забрану запошљавања угрозило је кадровске капацитете широм државног сектора, јер су буџетски корисници били суочени с предугим, петогодишњим неселективним одливом кадрова. Буџетски корисници су због тога пронашли начин да радну снагу барем делимично надоместе, и то различитим облицима посредног ангажовања радника. Тако је, упоредо са падом броја стално запослених, број запослених на одређено у протекле четири године (2014–2017) порастао за скоро 10.000 људи, док је број радника по уговорима о привремено-повременим пословима увећан за више од 5.000 људи.

– Процењујемо да нето ефекат забране запошљавања на запосленост у државном сектору (када се узму у обзир сви облици радног односа) представља број запослених мањи за око 21.000 људи. То је резултат броја запослених на неодређено мањег за 36.000 и већег броја на одређено и привремено-повремено (за 15.000 људи укупно) – наводи Фискални савет.

Ефекти забране запошљавања временом јењавају и сада потпуно изостају – од почетка 2018. укупан број запослених је чак повећан. Прецизније, од децембра 2017. до септембра 2018. године број стално запослених смањен је за 3.300, али је истовремено у осетно већој мери порастао број радника на одређено (за 1.500) и на привремено-повременим пословима (за 5.300).

AddThis Sharing Buttons

Коментари   

-2 # nikola komar 02-02-2019 14:45
Sundikat je trebao da podnese Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti uredbe o zabrani zapošljavanja.koja je suprotna Ustavu Srbijr član 50. Možete odmah pa neće trajati do 2020. Ko će nadoknaditi izgubljene godine za nezaposlene. Neka pravnik sindikata da savjet kako tužiti državu. Koga sindikati zastupaju.
Одговори | Одговори уз цитат | Цитат
+2 # ss 06-02-2019 18:59
veoma teška pozicija za Sindikat... neko će sigurno ostati bez posla ako se ukine zabrana zapošljavanja, dal neko ko radi na neodredjeno-postane teh.višak-NEMA VIŠE PREUZIMANJA-OTPREMNIMA PA KUĆI
oni koji rade na odredjeno ko im garantuje da će dobiti posao na odredjeno raspisivanjem konkursa, doće neki novi, a većina koja je radila-LAGANO KUĆI-BEZ DINARA.
OVO JE MAČ SA DVE OŠTRICE POSEĆE MNOGE.
REŠENJE??? KAKO POSTUPITI, NIŠTA NEĆE BITI DOBRO---IZABRATI MANJE BOLNU OPCIJU,,,KOJU?
NIKOM NIJE LAKO...PRIRODNI ODLIV JE NAJJEDNOSTAVNIJI...ODLASCI U PENZIJU PROSVETARA JEDINI TRAČAK NADE ZA SVE OSTALE.
SVE JE ČISTO...
Одговори | Одговори уз цитат | Цитат

Додaj коментар


Сигурносни код
Освежи